ZDRAVE UŽINE I DEZERTI ZA DECU

Humus sa "čipsom" od povrća

Napravite sami humus, nije komplikovano, kontrolišete koliko soli stavljate, a deca će voleti da užinaju ovo. Idealno je za poneti u vrtić ili školu. Eksperimentišite sa receptom, umesto tahini paste dodajte puter od kikirikija ili mlevenu pečenu golicu, ili na osnovni recept dodajte svež spanać ili pečenu papriku. Igrajte se.

sastojci:

200gr kuvanog nauta

2-3 kašike tahini paste

2 kašike svežeg limunovog soka

2-3 kašike hladno cedjenog masinovog ulja

1 čen belog luka (ako znate da deci neće smetati)

vode koliko da sve sjedini

so izostavite ako su mala deca

Sve sastojke sjedinite i sameljite dobro; dodajte vode dok ne dobijete umak željene konsistencije.

Ugrejte rernu na 150 stepeni.

Za čips od povrća, po dijagonali tanko isecite ljuštilicom za krompir paškanat, šargarepu, cveklu, batat, šta god da imate u kući. U činiji izmešajte svo povrće, dodajte jako malo nerafinisane posli, 1-2 kašike maslinovog ulja i malo nekog začina tipa mlevenog korijandra ili slatke paprike. Pecite u rerni sat do dva, okrećući na svakih pola sata sve dok se ne osuše i pretvore u čips.

Ovako spremljen čips možete da čuvate u zatvorenoj kutiji do nedelju dana.

 

Jabuke i kruške sa sosom od kikirikija za njam-njam umakanje

Kada se deci jede nešto slatko tokom dana, a vreme je za užinu, ponudite im ovo. Puter od kikirikija zamenite puterom od golice, badema ili indijskog oraha.

Za decu stariju od godinu dana.

Sos:

3 kašike putera od kikirikija

3 kašike pirinčanog slada

2-3 kapljice umeboši sirćeta ili par kapi limuna

Sve izmešajte i dodajte vode koliko da proredite sos po važem ukusu. Isecite jabuku i krušku na kriške i poslužite.

Pečene semenke

Izmešajte semenke golice i suncokreta i prepecite u tiganju dok ne porumene i počnu da pucketaju. Čuvajte ih u staklenoj tegli iz koje deca mogu sama da se služe. Za one manje od godinu dana, istitnite ih u avanu i dodajte samlevenom kuvanom povrću.

Polenta pržena sa cimetom na kokosovom ulju

U šerpicu ulijte pola šolje vode i pola šolje kokosovog mleka (bademovog, pirinčanog ili od ovsa)  i kad proključa dodajte polentu i mešajte na laganoj vatri dok se ne skuva. Prebacite u najmanji pleh koji imate ili ostavite tako u šerpi, trebalo bi da je debljine centimetar-centimetar i po. Kada se ohladi isecite ga na male kriške isto te debljine i pecite par minuta sa svake strane na kokosovom ulju i pospite cimetom. Deca će prste lizati!

Kanten ili voćni žele sa agar agar algom bez šećera

Agar agar je vaš novi žele, ali nije životinjskog porekla, a pun je minerala. Kad primetite da su vam deca hiperaktivna i polako postaju i anksiozna uveče, ovo je divan dezert za kraj dana koji opušta ceo organizam. Evo recepta za četvoročlanu porodicu.

Sastojci:

500 ml cedjenog jabukovog soka bez dodatka šećera i nikako od koncentrata ili pola vode i pola soka

2 kašike agar agar

borovnice ili tanko sečene jagode, maline ili kupine

Sipajte sok, agar agar i malo soli u šerpu, zagrejte do ključanja i onda smanjite vatru da se lagano krčka. Redovno mešajte da se agar agar rastopi, obično je to 8 do 10 minuta. Prelijte tako vreo sok preko voća u posudi za serviranje ili u posebnoj modli za želatin ako je imate. Ostavite da se ohladi oko 30 minuta i stegne. Možete da ga čuvate tako u frižideru par dana ili odmah poslužite.  

Kokice sa gomashiom ili isitnjenom nori algom

Omiljena užina dece koja hodaju. Onu manju i dalje nadgledajte da izbegnete gušenje. 

Ispecite kokice na kokosovom ulju i pospite gomashiom ( isitnite 12 kašika pečenog susama sa 1/4 kašičice morske soli i čuvajte u teglici nedelju dana). Druga varijanta je da na plamenu tostirate 1/4 lista alge nori i isitnite preko kokica.

  

MAKROBIOTIKA ili zdrava hrana ZA DECU

Ovo je članak koji je izašao u Sensi pre par meseci, a koji uvodi u moj sledeći blog o zdravoj užini i dezertima za decu.

Još nisam upoznala roditelje kojima zdravlje njihove dece nije na prvom mestu. Mi svi želimo najbolje za njih, ali vrlo često kada je reč o hrani i sami nismo istrajni, dosledni ili nalazimo izgovore. U našoj sredini još uvek postoji otpor prema novom i nepoznatom. Možda često radoznalo čitamo razne zdrave recepte na internetu, a onda kod kuće umorni posle dugog dana skuvamo pasulj sa kobasicama i zaprškom za celu porodicu.

Sećam se kako su moje drugarice u nekom trenutku tokom trudnoće postajale opsednute zdravljem i pričale kako će svoju decu hraniti zdravo i neće im davati gazirane sokove, a ni čokoladu. Ja sam bila ista takva i verujem da mi je moje studiranje  makrobiotike tokom poslednjih par godina sa Simon Brown-om pomoglo tih prvih meseci materinstva kada sam bebi počela da dajem kašice. 

Makrobiotika se vrlo često pogrešno tumači kao sistem rigidnih pravila ishrane gde ništa sem pirinča ne može da se jede. Naprotiv, davno smo se pomerili od tih skučenih shvatanja. Odgovor je već u samom nazivu - ovo ste već toliko puta čuli, makro znači veliki, a bios znači život. Dug život. To je ono što želimo za svoju decu i za sebe. Ja se neću baviti definisanjem makrobiotike, jer kao što moj učitelj Simon Brown kaže "ona znači različite stvari različitim ljudima, ali hrana i njen uticaj na naše fizičko, mentalno i emotivno zdravlje je epicentar makrobiotike za sve".

Makro ishrana se sastoji od celovitih žitarica, povrća, biljnih proteina tipa mahunarke i proizvodi od soje, morskih algi, ukiseljenog povrća, fermentisanih proizvoda kao što je miso pasta, orašastih plodova i semenki, voća, a povremeno se jede i riba. Ja verujem da zdrava ishrana treba da bude ukusna i zabavna, tako će i naša deca stvoriti pozitivne asocijacije.

MI SMO STARATELJI DEČIJIH NAVIKA

Deca su kao sundjeri; sve do detalja upijaju iz svoje okoline i nesvesno uče kroz imitiranje. Vrlo brzo sam shvatila da ne mogu da insistiram da moje dete ne jede čokoladu ako je sama jedem.  To je u najmanju ruku dvolično i deca vrlo brzo vide kada različita pravila važe za nas odrasle. To povlači neumitna poredjenja i pitanja zašto su ona drugačija od nas, što dodatno i minira ulogu roditelja od kojih deca uče.  Nisu oni drugačiji od nas. Mi zaboravljamo na sopstvenu važnost i odgovornost nekoga na koga se deca ugledaju.

Simon Brown kaže da su deca u velikoj prednosti jer ne konceptualizuju i ne pokušavaju da jedu po bilo kakvim pravilima, već se jednostavno naviknu na odredjene ukuse i steknu navike. " Tajna kada intuitivno znamo šta nam lično treba i čime da se hranimo leži u tome da se beba podiže tako što joj dajete široki spektar prirodne celovite hrane da bi se stvorile te unutrašnje veze izmedju tipa hrane i kakav ona efekat ima na nas. Deca neće kasnije u životu prirodno žuditi za zelenim lisnatim povrćem, pečenim semenkama suncokreta ili integralnim braon pirinčem ako ih nikada ranije nisu jela. " Što nas dovodi do toga da..

DRŽITE U KUĆI SAMO ZDRAVU HRANU

I sami znate - ako u kući imate čokoladu, poješćete je. Zamislite koliko decu kopka to što znaju gde se kriju keksići ili gde je mama sakrila čokoladu, a ona ne mogu da je dohvate ili im je zabranjena. Zato kuću napunite isključivo zdravim namirnicama i užinom koju će deca moći da dohvate kada žele. Ne možete ih sačuvati od svih slatkih šećernih izazova na svetu, ali ste vi gospodar onoga što se nalazi u vašoj kuhinji.

Dopustite da deca biraju sa vama hranu kada kupujete. Uvek im dajte izbor - hoćemo li kupiti sočne crvene jabuke ili slatke prolećne trešnje; malo zeleno drveće brokoli ili magične štapiće kao što su tikvice. Izmišljajte, dajte im zajedno imena. Godinama kasnije ćete se svi toga sećati.

I ovo je jedan od načina da deca stvore dobre navike i polako preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje kroz izbore koje prave. " Odbacite uobičajeno verovanje da deca ne jedu povrće jer to nije istina ", kaže makrobiotičarka Aine McAteer. "Ponudite im sve što želite i odbacite svoja očekivanja.Obratite pažnju na način na koji govorite o zdravoj hrani. Izbegavajte situacije u kojima detetu obećavate sladoled ako pojede povrće."

SMEŠITE SE ZA STOLOM

Hrana nije poziv na disciplinsku meru! Ako dete odšeta od stola (što većina dvogodišnjaka i trogodišnjaka vrlo često radi), nemojte mu pretiti, podizati glas, vući ga nazad do stola; to će samo stvoriti poprilično stresnu situaciju i za vas i za njega. Neka njegov tanjir ostane tu za stolom, vi lagano nastavite sa jelom, po nekad ga blago pozovite da vam se pridruži, pokažite koliko vam nedostaje. Nasmejte mu se. Ponudite mu hranu čak i pošto ostatak porodice završi sa jelom. Koliko god da pojede, dobro je. Gladno dete će jesti.

Vreme obroka je jedinstvena prilika da se cela porodica okupi i uživa ne samo u zdravoj hrani, nego i u druženju. Pričajte priče, smejte se, podelite dan, hrana će biti ukusnija sa svakim zalogajem.

HRANIMO DECU

Deci koja još nisu prohodala ne treba da jedu ni malo soli; šta više, to može da bude opasno za njihovo zdravlje. Posle toga im polako uvodite male količine i od šeste godine mogu da jedu začinjenu hranu koju i vi jedete. Zato kada kuvate za celu porodicu, uvek odvojite porcije za decu pre no što posolite hranu. Koristite isključivo nerafinisanu morsku so.

Za bebe možete da pripremite mleko od žitarica i u njega dodate malo samlevenog pečenog susama. Koristite što raznolikije žitarice - celi ovas, integralni pirinač, ječam, šta vam je pri ruci.

Ako dete kaže da ne voli kuvanu šargarepu, ponudite mu je sirovu ili kratko kuvanu na pari i isečenu na tanke štapiće, uz umake kao što su humus ili od raznih pasulja, ili pak rendanu uz neko drugo povrće i voće. Eksperimentišite, isprobajte sve metode kuvanja i serviranja. Deca brzo menjaju mišljenja i ništa nije konačno!

Prezentacija je važna! Budite inovativni kako prezentujete hranu, koristite modle za kolače da isečete povrće ili tofu, savijajte kuvano povrće sa žitaricama u obliku sarmica i služite uz razne umake.

Uključite u ishranu svoje dece što više različitih celovitih namirnica, to je jedan od najlepših poklona koji možete da im date u životu.